O AUTO GASU:
 

LPG

LPG pretstavlja skraćenicu koja potiče od "Liquefied Petroleum Gas", što u prevodu znači naftni gas u tečnom stanju. Kod nas je najcešće u upotrebi skraćenica TNG, a u praksi se mogu za isti pojam sresti i skraćenice TNG,GPL kao i naziv autogas.
Autogas kao alternativno i ekološko pogonsko gorivo postaje naročito aktuelno u našoj zemji u poslednje vreme što je naročito uslovljeno povećanjem broja autogas pumpi širom naše zemlje, gde je moguće kupovati autogas.

ISTORIJAT PRIMENE AUTOGASA

Još početkom devetnaestog veka otpočeli su eksperimenti u vezi sa korišćenjem gasa kao pogonskog goriva. Philippe Lebon (1801), William Cecyl(1817), Samuel Brown (1823), Lemuel Wellman (1833) i Etienne Lenoir (1860) daju konstrukciona rešenja motora sa pogonom na gas.
Na temelju tih iskustava Christian Reithman okončava planove za izradu dvocilindričnog motora na gas 1876 godine.
I pored činjenice da su ostvareni uspešni rezultati u proizvodnji oko 30.000 ovih motora, potreba za brzim motorima u to vreme dovela je do ideje bržeg benzinskog motora , koji je proizveden 1882 godine u Daimler&Mayback. Motore na gas nakon tog perioda zamenjuju motori na benzinski pogon koji se od 1886 godine i koriste u autoindustriji.
Problemi sa transportom gasa, zbog činjenice da nije bio poznat postupak sabijanja gasa pretstavljao je glavni razlog prelaska na benzin kao pogonsko gorivo.
Sa ekonomskom krizom koja je zahvatila svet u periodu 1920 i 1940 godine aktuelizuje se korišćenje gasa kao pogonskog goriva prvenstveno zbog njegove pristupačne cene da bi se taj trend ekonomskim oporavkom napustio.

PREDNOSTI UPOTREBE AUTOGASA KAO POGONSKOG GORIVA

:: Ušteda oko 50% na troškovima goriva.
:: Mirniji i tiši rad motora.
:: Vek trajanja motora povećava se za oko 30%.
:: Veća trajnost ulja u motoru –duže vreme ulje zadržava vlastite karakteristike jer se ne razgraduje benzinom, pa su samim tim i troškovi redovnog
    održavanja smanjeni.
:: Ne dopušta se stvaranje korozije koja nastaje prisustvom aditiva koji se dodaju benzinu radi poboljšavanja njegovih svojstava.
:: Udvostručuje se vek katalizatora i lambda sonde.
:: Produžetak veka izduvnog sistema automobile.
:: TNG kao pogonsko gorivo ne sadrži olovo, pa se njegovom primenom smanjuje emisija štetnih gasova, pa TNG pretstavlja ekološko gorivo
    budućnosti.
:: Nema dima i gareži.
:: Sa ugradenim auto- gas uredajem postoji mogućnost biranja pritiskom na dugme pogonskog goriva , benzin ili gas.
:: Sa ugradenim auto-gas uredajem polovno vozilo na tržistu ima veću cenu.
:: Auto gas uredaj sa jednog automobila može se prebaciti na drugi, pod uslovom da automobili imaju isti sistem napajanja gorivom.
:: Nema mogućnosti krade ni prosipanja goriva prilikom točenja.
:: Nije potrebno nikakvo posebno prilagodavanje niti promena stila vožnje.
:: Zahvaljujući zaštiti na više nivoa ceo sistem je bezbedan u odnosu na akcidentno isticanje gasa.
:: Auto-gas rezervoari su svojim konstrukcionim rešenjem, kvalitetom materijala i načinom izrade kao i kontrolom bezbedniji na udar-sudar od benzinskih.
:: Auto gas uredaj može biti instaliran praktično u sve automobile koji koriste benzin kao pogonsko gorivo, a imaju karburator ili injection sistem sa ili bez katalizatora.

PRIMENA AUTOGASA U SVETU

Zahvaljujući svojim ekoloskim,ekonomskim i bezbednosnim prednostima tečni naftni gas danas predstavlja jedno o vodećih alternativnih goriva danasnjice.
Putevima sveta danas se kreće flota od oko 9 miliona vozila u vise od 38 zemalja sveta , koja koristi TNG kao pogonsko gorivo.
Pored masovne post-prodajne ugradnje auto gas uredjaja u motorna vozila sa benzinskim motorom, vodeći svetski proizvodjači automobila kao sto su RENAULT, FIAT, OPEL VAUXHALL, FORD, VOLVO, GENERAL MOTORS i drugi isporučuju trzistu pojedine modele svojih vozila u takozvanoj bi – fuel verziji , odnosno u verziji sa dvojnim gorivom: benzin i TNG. Japanski proizvodjaći automobila za potrebe domaće taksi sluzbe proizvode vozila sa mono – fuel TNG opcijom, a drugi po broju proizvedenih automobila u takvoj verziji su proizvodjači iz Juzne Koreje.
Proizvodnja TNG se uglavnom bazira na izdvajanju propana i butana iz prirodnog zemnog gasa i na taj način se dobija oko 60% TNG, a ostalih 40% se dobija u toku procesa prerade sirove nafte u rafinerijama. Izvori dobijanja TNG-a ukazuju da se na tu vrstu goriva moze zasigurno računati i u daljoj budućnosti.Polazeći od podatka da je 60% TNG poreklom iz zemnog gasa ukazuje na manju zavisnost potrosača ovog goriva od izvoznika nafte tj. članica OPEC.
Svojom fiskalnom politikom kao i drugim beneficijama Vlade mnogih zemalja čine napor da priblize TNG kao pogonsko gorivo prosečnom potrosaču, a zaključci EVROPSKOG PARLAMENTA i EVROPSKOG SAVETA insistiraju na tome da TNG mora biti integralni deo politike vezane za alternativno gorivo u EU.
Na svetskom nivou automobili koji koriste TNG kao pogonsko gorivo potrose godisnje oko 16 miliona tona ovog goriva sto čini oko 8% njegove ukupne godisnje potrosnje. Godisnja stopa rasta potrosnje TNG kao auto gasa iznosi 12-15% na svetskom nivou.
U Evropi 2002 godine ukupna potrosnja TNG je bila 18 miliona tona, od čega je 81% utroseno za potrebe domaćinstava (grejanje i ostalo) i industrije, a 19 % kao automobilsko gorivo. Očekuje se da će 2005 godine četvrtina ukupne potrosnje TNG u Evropi biti upravo TNG kao pogonsko gorivo automobila. Prema izvorima EVROPSKE ASOCIJACIJE ZA TNG beleži se stopa rasta od 47% u potrosnji TNG kao pogonskog goriva za period 2000-2005 godina.
Sve prisutan problem aerozagadjenja te uvodjenje taksi u pojedinim zemljama koje se temelje na nivou emisije štetnih gasova, kao sto je to već slučaj u Nemačkoj, obezbedjuju TNG-u sve veći primat i u odnosu na dizel gorivo, pre svega zbog dosta velike NOx emisije dizel goriva.
U vezi sa navedenim je i razvoj TNG motora kod teskih vozila , prvenstveno autobusa za potrebe javnog gradskog prevoza. Na tom polju najdalje su otisle kompanije DAF iz Holandije i OAF iz Austrije koja posluje u sastavu MAN-a. U Beču je trenutno 550 autobusa u javnom gradskom prevozu koji koriste gas kao ekolosko pogonsko gorivo. Njihovo pozitivno iskustvo na tom polju je traje skoro 40 godina.Pored glavnog grada Austrije i drugi gradovi uvode autobuse u gradski prevoz sa TNG-om kao pogonskim gorivom a to su: Copenhagen, Valladolid, Paris, Utrecth, kao i. pojedini gradovi u Českoj, Finskoj, Italiji i Poljskoj.
U nasoj zemlji TNG takodje stiče sve veći broj pristalica, a tome doprinosi i sve veći broj autogas pumpi sirom nase zemlje, kojih danas ima negde oko devedeset. Ugradnja autogas uredjaja u motorna vozila kod nas praćena je pre svega nizom problema, a pre svega anahronim pravilnicima koji tretiraju problematiku ugradnje TNG uredjaja, a potiču jos iz osamdesetih godina prosloga veka.Uskljadjivanje ovih pravilnika sa u Evropi vazećom regulativom R6701, a takodje i regulativom 115 kao i zavodjenje reda na trzistu u smislu suzbijanja “SIVOG “ odnosno “CRNOG” trzista uz licenciranje servisnih radionica gde se vrsi ugradnja autogas uredjaja doprinelo bi postavljanju ove delatnosti u zakonski organizovane i kontrolisane okvire, sto je u svakom slučaju neophodno.Praktično nasa drzava bi samo trebalo da donese odgovarajuće regulative i pomogne privatnim preduzetnicima koji skoro u potpunosti nose teret implementacije TNG-a, kako u smislu uvoza TNG uredjaja, a tako i u smislu podizanja čitave mreze autogas stanica i stvori im nornalan ambijent za posao.
Smatramo da to nije preveliki napor za jednu državu koja mora biti svesna činjenice da regulisanje ove oblasti i prevazilazenje haoasa koji trenutno vlada, u mnogo čemu moze doprineti da i nasi gradjani mogu koristiti TNG kao ekonomski i ekoloski prestizno gorivo pod istim uslovima kao i zitelji ostalih zemalja gde je ova oblast odavno regulisana.